 |
U BOGATOM SAZVEŽÐU BEOGRADSKIH UMETNIKA MLAÐE
GENERACIJE, SVE JE VIŠE POJEDINACA KOJI ZASLUŽENO PRIVLAČE NAŠU
PAŽNJU. TO SE PRE SVEGA, ODNOSI NA ONE SLIKARE KOJI SU U SVOM
STVARALAČKOM OPUSU, USPEŠNO SPOJILI KOLORISTIČKU TRADICIJU SA
SAVREMENIM SVETSKIM KRETANJIMA. JEDAN OD NJIH JE NAŠ VEČERAŠNJI
IZLAGAČ MIODRAG JELIĆ. NA DOSLEDNOM PUTU VLASTITOG RAZVOJA,
SLIKAR JE VREMENOM OFORMIO LAKO PREPOZNATLJIV JEZIK. NE ODREKAVŠI
SE PREDMETNOG SVETA, IZGRADIO JE U ASKEZI SVOG INTROVERTNOG BIĆA,
JEDAN POSEBAN SLIKARSKI PROSTOR SAZDAN NA SUDARIMA DRAMATIÈNOG
I POETIČNOG REALNOG I IREALNOG, ISKUSTVENOG I IMAGINATIVNOG. U
TOM, NAJČESĆE TAJANSTVENOM PROSTORU, UBEDLJIVOST PREDSTAVE
POSTIGNUTA JE UVOÐENJEM RAZLIČITIH PRINCIPA HROMATIKE,
HROMATIČNE I VAZDUŠNE PERSPEKTIVE, ODNOSIMA
SVETLO TAMNOG PRI ČEMU, GOTOVO PO PRAVILU, NEMA
JEDINSTVENOG IZVORA SVETLOSTI. SVETLOST IZVIRE NA RAZLIČITIM
MESTIMA KOMPOZICIJE, BILO KAO VALERSKA VREDNOST, BILO KAO
SLOBODNIJA POJAVA I INTONIRANJE. ODLIČAN CRTAČ, REKLO BI SE DA
SE JELIĆEVA SLIKA PREVASHODNO, GRADI NA BOJENIM ODNOSIMA, ŠTO
ZNAČI DA POLAZI OD KVALITETA UMETNIČKE HARMONIJE
ČIJI JE CILJ, NA IZGLED, DOVOÐENJE RAZNORODNIH DETALJA
U SUGESTIVNO EMOCIONALNI SKLAD. AKO PRIHVATIMO DA SE SLIKAR
SPONTANO PREPUSTIO SVOM UNUTRAŠNJEM UMETNIČKOM IMPERATIVU, OTKRIĆEMO
DA JE TAJ IMPERATIV DIKTIRAN KARAKTERISTIČNIM TEMPERAMENTOM
BALKANCA KOJI SVET I ŽIVOT DOŽIVLJAVA U SNAŽNIM KONTRASTIMA I
PREPLITANJIMA MATERIJALNOG I DUHOVNOG. U TOM SMISLU, MIODRAG JELIĆ
SVOJE NEOBIČNE KOMPOZICIJE GRADI NA KONTRAPUNKTU GDE SE JEDAN, NA
PRVI POGLED, HAOTIČAN PROSTOR, ČAROLIJOM BOJENIH ODNOSA, PREOBRAŽAVA
U STRUKTUIRAN DUHOVNI PROSTOR. U TOM PROSTORU RAZLIČITI ELEMENTI
REALNOG I BAJKOVITOG, JAVE I
SNA, NE NANOSE ŠTETU JEDNI DRUGIMA. OSEĆAJ ZA SRAZMERE I LEPU
SLIKARSKU MATERIJU ISTANČANO PRONALAŽENJE ZAJEDNIČKIH VREDNOSTI,
UMIRUJU SUKOBLJENE ELEMENTE I ZATVARAJU KOMPOZICIJU U JEDINSTVENI
SKLAD I CELINU. JEDNA OD BITNIH KARAKTERISTIKA JELIÆEVOG
SLIKARSTVA JESTE ODNOS PREMA PRIRODI , NAIME, U PRIRODI, JELIĆ NE
VIDI SAMO DOPADLJIVE SLIKARSKE MOTIVE, NJEGA NE UZBUÐUJE
KOLO-RISTIČKO BOGATSTVO I ČUDESNE FORME KOJE ONA NUDI. IZATE
PRVE VIZUELNE KOPRENE, ON OTKRIVA ONAJ NEVIDLJIVI SVET DUHOVNIH
VREDNOSTI U KOME SE KRIJU VILE I VILENJACI, GDE SE PREPLIĆU
ISTORIJA I LEGENDE, U KOM ISKONSKI ARHETIPOVI UZNEMIRAVAJU ALI I
OPLEMENJUJU NAŠU SVEST O LEPOM I ISTINITOM, O STVARNIM
VREDNOSTIMA NAŠEG OVOZEMALJKOG BITISANJA. NESUMNJIVO, TAJ
FANTASTIČNI SVET JELIĆA NIJE NIŠTA DRUGO DO SVOJEVRSNA POBUNA
SAVREMENOG ČOVEKA , UZNEMIRENOG I PRITISNUTOG EKSPANZIJOM TEHNIKE
I TEHNOLOGIJE , SITUACIJOM, U KOJOJ SU DUHOVNE, A POSEBNO ESTETSKE
VREDNOSTI POTISNUTE, ČAK OMALOVAŽENE. NJEGOVO NEPRISTAJANJE NA
LOGIKU TEHNIČKOG REDA I SVOÐENJE ČOVEKA NA BROJ U KOMPJUTERU.
PRIHVATIMO, DAKLE, SLIKARA KAO DRAGOCENOG SVEDOKA STVARALAČKE
IMAGINACIJE, NEUNIŠTIVE LEPOTE LJUDSKOG DUHA I POVERUJMO, BAR NA
TRENUTAK, ČAROLIJI NJEGOVIH SLIKA.
RUSKI DOM, BEOGRAD
1997. GODINE
STANISLAV ŽIVKOVIĆ -
KUSTOS SANU, LIKOVNI KRITIČAR
|
